Istorijski razvoj lečenja magnetnim poljem i magnetima ( od srednjeg veka do danas)

Već u XVI veku otkrili su da usijano gvožđe postepeno postaje namagnetisano. Međutim su tek od XVII veka počeli da ga detaljno proučavaju i zatim i koriste u većem domenu. Osnovne nauke o magnetnom polju je postavio i izradio naučnik po imenu K.F. Gauss, matematičar iz Getingena, a takođe je konstruisao sprave za merenje jačine magnetnog polja. U njegovu čast, danas, jedinicu energije magnetnog polja određujemo i obeležavamo sa inicijalima njegovog imena ( G ). Engleski fizičar, Majkl Faradej ( michael Faraday, 1791-1867 ) i njegov „ kolega “ italijanski naučnik Lujdži Galvani ( Luigi Galvani, 1737-1798 ) su u mnogome doprineli da se nauka u većoj meri počne baviti mogućnostima indukovanog veštačkog magnetnog polja i iskoristiti sve to u medicinske svrhe, prvenstveno za izvođenje nekih bitnih ogleda u interesu izlečenja određenih bolesti.

Galvani je pronašao neposrednu vezu između bioloških funkcija i elektriciteta koji obavlja ljudski ( a i životinjski ) organizam. Njegov čuveni ogled sa žabljim batakom je neminovano ušao u istoriju. Jednog kišovitog dana Galvani je našao nogu od uginule žabe, pa ju je stavio na mrežu iznad njegove terase. Spremala se velika oluja, a naučnik je primetio kako se noga od žabe sve više i više trza kako je oluja pristizala sve bliže i bliže. Kasnije je Faradej ( Faraday ) bio taj koji je izučavao i uspeo da objasni ceo proces elektromagnetne indukcije, odnosno daljinsko dejstvo elektromagnetnih uticaja koje ustvari prenosi kiseonik u vazduhu. Neposredno nakon ovog zapažanja, ruski fizičar Lenz je dopunio ovaj pronalazak jednom teorijom i ubrzo dokazao njenu postojanost. On je zapravo postavio zakon određivanja pravca indukovane struje.

Images
Images

Naučnici

Takođe poreklom iz Italije, naučnik po imenu Alexander Volta ( 1745-1827 ) je podrobno izučavao biohemiju i vršio naučna ispitivanja na tom polju. On je pronašao da između hemije sokova živog organizma i bioelektričnih pojava postoji jedna iznenađujuće čvrsta korelacija. Najvažniji njegov pronalazak za naše doba jeste spoznaja koja formuliše činjenicu da se procesi metabolizma u našem organizmu ( koji su zapravo odgovorni za sve vrste pokreta i kretanja mišića uopšte ) poduslovljeni su električnim polaritetom prisutnim unutar organizma, i koje se indukuje u njemu. Nauka je, u narednih 150 godina od tada već više puta potvrdila da se ovo električno i elektromagnetno polje može manipulisati spoljašnjim električnim uticajima.

Francuski fizičar, Pjer Kuri ( Pierre Curie) je prvi pronašao princip takozvane piezo-pojave. To znači da kristali poseduju jednu specifičnu sposobnost koja im omogućava da sami indukuju električnu energiju kada se na njih vrši pritisak određenog stepena i jačine. Pronalasci Pjera Kurija su izuzetno važni u današnjoj primeni magnetne terapije kada je reč o pacijentu sa prelomom kostiju.